Nova Fizika
Uvod u novu fiziku
Da li je današnja fizika u krizi? ( D.Lj.)
Fizika, kao fundamentalna prirodna nauka, svojim teorijama oblikuje i shvatanja u ostalim naukama - prirodnim i društvenim.
Uticaj na tehniku i tehnologije je direktan i potpun. Drugim rečima, fizika od svog nastanka veoma utiče na ljudski
život. Taj uticaj je danas presudan. Možemo slobodno reći da je današnja tehnološka civilizacija potpuno izgrađena na
znanjima do kojih su, pre svih, došli fizičari. Pa ipak, na mnoga suštinska pitanja današnja fizika nema odgovore.
I pored ogromnih sredstava uloženih u preskupe eksperimente i gomile kontradiktornih teorija, poput onih o nastanku univerzuma -
dovoljno pouzdanih i upotrebljivih odgovora nema. Sve to nam govori da su današnja fizika i ostale nauke u krizi - kao,
u ostalom, i naša civilizacija, kojoj, ako ne bude brzih promena, preti samouništenje. Sam život na Zemlji je ugrožen.
Možda je uzrok toga današnja globalna naučno-metodološka paradigma, bazirana na formalnoj logici, koja često sputava drugačije puteve u istraživanjima,
pa samim tim i otkrivanje novih istina o svetu - a u skladu sa njima i humanije delovanje.
Ili je uzrok pre svega u tome što je današnja nauka strogo institucionalizovana i instrumentalizovana od strane kapitalizma i služi prvenstveno za uvećanje
moći kapitalista, na opštu nesreću. Istine ima u obe tvrdnje. Tek, danas su nam preko potrebni novi izvori energije i drugačiji
pogledi na stvarnost, od onih koje nudi sadašnja nauka iz koje su Bog i Duh odavno prognani. Pokušaja da se nešto menja je, na sreću, uvek bilo. Takav pokušaj čini i autor knjige
Uvod u novu fiziku, koji o svojoj fizici ukratko kaže:
Zašto nova fizika?
Zato što opet menjamo shvatanje mase. Kada smo to učinili na početku XX veka, izrasla je nova fizika.
Tada smo masu sa mesta konstantne veličine premestili na mesto promenljive ili relativne veličine.
Prihvatili smo relativnost mase u odnosu na brzinu ( Einstein ).
Šta sada menjamo u shvatanju mase?
Uvodim novu relativnost mase. Kažem da je masa relativna u odnosu na temperaturu. Ta temperaturna relativnost mase ( TRM )
uvodi u fiziku potpuno nove pojmove, a onda je neminovna izgradnja nove fizike.
Koji su to novi pojmovi?
Novi pojmovi koje TRM uvodi u fiziku su odbojna masa i antigravitaciona sila koju ona generiše.
Šta nam govori TRM?
TRM nam govori da se masa tela menja sa promenom temperature tako da njena privlačnost kvantitativno opada sa povišenjem
temperature tela, da može potpuno da izgubi svoj privlačni karakter na određenoj temperaturi, a da sa daljim zagrevanjem, tj povišenjem T,
postaje kvalitativno odbojna, sa mogućnošču da kvantitativno povećava svoju odbojnost kako T raste. Snižavanje T kvantitativno
povećava privlačnost tela.
A antigravitacija?
Kao što privlačna masa generiše gravitaciju, tako odbojna masa generiše antigravitaciju ( AG ).
Konačno smo ostvarili potpuni sklad i ravnotežu svih osnovnih sila u prirodi, u smislu da su sada sve privlačno-odbojne.
Pre nekoliko vekova prepoznali smo gravitaciju, sada je na red došla antigravitacija.
Kako sada izgleda zakon masenih interakcija?
Dva tela će se privlačiti samo ako oba imaju privlačnu masu, neće maseno interagovati ako se bar jedno nalazi u bezmasenom stanju a
odbijaće se ako bar jedno telo ima odbojnu masu.
Kako to utiče na naše shvatanje sveta?
Prvo bih ovde naglasio da je vruća ili termo-nuklearna fuzija nemoguća pojava. To znači da ni Sunce ni ostale zvezde
u kosmosu ne proizvode energiju fuzijom H i He, kako smo dosad mislili.
Koji je to proces kojim zvezde proizvode energiju?
Sve zvezde proizvode energiju koju emituju u okolni prostor, antigravitaciono odbijajući isparenu fotosfersku supstancu.
Taj proces ih čini mnogo efikasnijim proizvođačima energije a samim tim to znači da su zvezde a i čitav svemir mnogo stariji i da
će mnogo duže živeti, nego što smo mislili.
Šta se još menja u astrofizici i kosmologiji?
Menja se shvatanje o evoluciji zvezda i konačno postaje jasno da su crne rupe samo jedna u nizu zabluda nepotpune i
pogrešne teorije. Menja se shvatanje da je kosmos nastao kao posledica Big Bang-a. Bilo je, ima ih, i biće eksplozija u kosmosu.
Ali nije bilo Big Bang-a, jer je to takođe nemoguć događaj.
Kako TRM utiče na Njutnovu fiziku?
Njutn je uveo pojam mase u fiziku, smatrajući je konstantnom veličinom. TRM traži promenu i osnovnih
zakona Njutnove mehanike.
Kako TRM utiče na Ajnštajnove teorije relativnosti?
Prostor i vreme jesu relativni, ali je matematika kojom je Ajnštajn opisao svoju Specijalnu i Opštu
teoriju relativnosti pogrešna. Zato te teorije ne mogu da prežive u novoj fizici.
Ima li ičeg konstantnog u novoj fizici?
Da, konstantna je samo neprekidna promena. Sve fizičke "konstante" su promenljive veličine i one nam opisuju
kvalitet prostora.
A šta je sa kvantitetom prostora?
Za kvantitet prostora potrebne su nam i dovoljne samo tri dimenzije. Samo tri! Ne više od tri! Dakle, tri!
Mnogo više detalja i obrazloženja o celoj problematici možete pročitati u knjizi Uvod u novu fiziku,
koju možete naručiti na stranici kontakt. Takođe se možete uključiti u diskusiju na forumu.